Умберто Эко

Италияса нималана гижысь

Умбе́рто Э́ко (19322016) — Италияса нималана гижысь, туялысь.

Умберто Эко
итал. Umberto Eco
Портрет
Чужан лун:

1932-ӧд вося тӧвшӧр тӧлысь 5-ӧд лун(1932-01-05)[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21]

Чужанін:
Кулан кад:

2016-ӧд вося урасьӧм тӧлысь 19-ӧд лун(2016-02-19)[22][2][6][7][8][9][10][11][13][15][17][18][19][20][21] (84 арӧс)

Куланін:
Канму:
Мыйся уджыс:

философ, романист, эссеист, педагог, сценарист, вуджӧдчысь, преподаватель университета, семиотик, гижысь, литературный критик, медиевист, учёный-литературовед, историк

Ошканпасъяс да премияяс:
Автограф:

Сайт:

umbertoeco.it

 Умберто Эко на Викискладе
Логотип Викитеки Гижӧмтор в Викитеке

Олан туй вежны

Умберто Эко чужис Италияса Алессандриаын (Пьемонт карын, Туринсянь неылын) 1932 вося тӧвшӧр тӧлысь 5-ӧд лунӧ. Батьыс, Джулио Эко, вӧлі бухгалтерӧн, ветліс куим тыш вылӧ. Айму вӧсна Ыджыд тыш кадӧ Джованна мамыскӧд Умберто вуджис овны неыджыд грездӧ, мый вӧлі Пьемонт гӧраясын. Сылӧн пӧльыс вӧлі шыбитӧм кагаӧн (подкидыш). Италияын сэк кадся традиция серти, сылы пуктӧма ов-аббревиатура — Ех Caelis Oblatus, сідзкӧ «енмӧн сетӧм».

Умберто помаліс 1954 воын Туринса университет, туяліс средневековӧй философиа да литература. Велӧдчигас дугдіс эскыны Енлы да муніс Католик вичкоысь.

Умберто Эко уджаліс телевидениеын, журналисталіс «Эспрессо» (итал. L’Espresso) газетын, велӧдіс культуралысь эстетика да теория Милан, Флоренция да Турин университетъясын. Болон университетын профессор. Суйӧрсайса уна университетын почётнӧй доктор.

1962 вося кӧч тӧлысьӧ гӧтрасис искусствояс велӧдысь вылӧ: Рената Рамгакӧд быдтісны пи да ныв.

Куліс Милан карын 2016 вося урасьӧм тӧлысь 19-ӧд лунӧ ракысь.

Гижан удж вежны

Авторлӧн петавлісны татшӧм романъяс:

  • «Il nome della rosa» (1980) («Имя розы» / «Роза ним»).
  • «Il pendolo di Foucault» (1988) («Маятник Фуко» / «Фуко маятник»).
  • «L’isola del giorno prima» (1994) («Остров накануне» / «Ді лунӧн водз»).
  • «Baudolino» (2000) («Баудолино»).
  • «La misteriosa fiamma della regina Loana» (2004) («Таинственное пламя царицы Лоаны» / «Лоана сарисалӧн би»).
  • «Il cimitero di Praga» (2010) («Пражское кладбище» / Прагаса шойна).
  • «Нулевой номер» (2015) («Ноль нумер»).

Небӧгъяс вежны

Ыстӧдъяс вежны

  1. Deutsche Nationalbibliothek Record #11852884X // Общий нормативный контроль (GND) — 2012—2016.
  2. 2,0 2,1 The Washington Post / S. BuzbeeWashington: Fred Ryan, 1877. — ISSN 0190-8286; 2641-9599
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 The New York Times / J. KahnManhattan, NYC: New York Times Company, A. G. Sulzberger, 1851. — ISSN 0362-4331; 1553-8095; 1542-667X
  4. RKDartists
  5. SNAC — 2010.
  6. 6,0 6,1 Internet Speculative Fiction Database — 1995.
  7. 7,0 7,1 (unspecified title) — 1999.
  8. 8,0 8,1 filmportal.de — 2005.
  9. 9,0 9,1 (unspecified title)
  10. 10,0 10,1 Энциклопедия Брокгауз / Hrsg.: Bibliographisches Institut & F. A. Brockhaus, Wissen Media Verlag
  11. 11,0 11,1 Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF: платформа открытых данных — 2011.
  12. (unspecified title)
  13. 13,0 13,1 Gran Enciclopèdia CatalanaGrup Enciclopèdia, 1968.
  14. Internet Philosophy Ontology project
  15. 15,0 15,1 Babelio — 2007.
  16. Proleksis enciklopedija, Opća i nacionalna enciklopedija — 2009.
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 Archivio Storico Ricordi — 1808.
  18. 18,0 18,1 BeWeB
  19. 19,0 19,1 Архив изобразительного искусства — 2003.
  20. 20,0 20,1 Munzinger Personen
  21. 21,0 21,1 Umberto Eco - auteur - DBNL
  22. http://www.repubblica.it/cultura/2016/02/20/news/morto_lo_scrittore_umberto_eco-133816061/
  23. http://www.nytimes.com/1986/09/24/movies/film-medieval-mystery-in-name-of-the-rose.html
  24. 24,0 24,1 Сообщество Викимедиа Викиновости — 2004.